Zašto ne možete da prestanete da jedete, iako niste gladni?

Zahvaljujući ponašanju mozga koje potiče od evolucije, prisiljeni smo da jedemo hranu bogatu energijom - čak i kada nismo gladni. Za naše pretke koji su živeli u pećinama, kalorijska vrednost je imala važnu ulogu pri odabiru hrane. U današnje vreme, hrana je izuzetno ukusna, pristupačna ili jeftina – ali, s niskom nutritivnom vrednošću. Naš moderni način života i odabir hrane igraju ključnu ulogu u prejedanju i epidemiji gojaznosti. A za to može biti kriva hiperukusna hrana.

Što je hiperukusna hrana?
"Hiper" znači "pojačano, naglašeno" a "ukusno" znači ono što nam odgovara – hrana ili piće koji zadovoljavaju čula. Naše čulo ukusa dom je brojnim receptorima koje mozak pretvara u ukuse kao što su slano, kiselo, slatko, gorko i ljuto.

Hiperukusna hrana bogata je kalorijama i osmišljena je da nam "ugodi", ali ne nudi veliku nutritivnu vrednost. Često je ukus toliko primamljiv da je naša sposobnost da kažemo "ne" potisnuta, pa je teško prestati sa jelom.

Zašto je ukus važan?
Ukus je važan jer kada je ukus ugodan, postiče nas da jedemo – a svima nam je potrebna hrana za život. Osim toga, odbojnost prema nekom ukusu upozorava nas na eventualne toksične sastojke i hranu koja može biti loša za naš probavni sistem.

Ukus je mnogo više od onoga što naš jezik percipira. Jeste li znali da su naša čula povezana s kognitivnim ponašanjem? Istraživanja pokazuju da je kombinacija olfaktorne (miris) i ukusne stimulacije ono što poboljšava vaš doživljaj ukusa. Miris koji osetite ima dominantnu ulogu u percepciji ukusa. Upravo zato nam miris sveže pečenih kolačića tera vodu na usta. A ponekad je dovoljno samo da zamislite taj miris za takvu reakciju.

 

Utiče li ukus na odabir hrane?
Da! Odabir hrane temelji se na dva ključna faktora: preferencija (ukus) i pamćenje (kako ste se zbog nje osećali). Ukus utieče na naše ponašanje i prehrambene navike. Isto, ima važnu ulogu u regulisanju unosa hrane.

Teorija da su ljudi skloni biranju hrane bogate kalorijama je široko prihvaćena. Ukus ima poreklo u evoluciji. Danas je hrana bogata kalorijama jeftina i lako dostupna, što otežava odupiranju želji za odabirom hiperukusne hrane u odnosu na hranjivije opcije.

U čemu je problem s hiperukusnom hranom?
Hiperukusna hrana često oskudeva u važnim hranjivim materijama, proteinima i vlaknima. U isto vreme, neodoljivo je ukusna - i to je problem. Hiperukusna hrana kombinuje sastojke koji poboljšavaju ukus – visoki udeo kalorija, masti, šećera i soli – osmišljene tako da vas nateraju da želite da jedete više, ali vam pružaju malo po pitanju sitosti ili hranjivih materija.

Kada je hrana hiperukusna, ona signalizira vašem mozgu koliko uživate u ukusu, uveravajući vas da želite više - čak i ako niste gladni. Probamo ga, sviđa nam se, želimo još. A to može dovesti do prejedanja, nezdravih navika i povećanog rizika od zdravstvenih problema povezanih s gojaznošću..

Istina, svima nam je hrana potrebna za život. Ali, da bi telo moglo da napreduje, morate ga snabdeti s dovoljno energije/kalorija, vitamina, minerala, proteina i drugih važnih hranjivih materija. U idealnom slučaju, odabir hrane bi trebalo da se zasniva na drugim stvarima, ne samo na ukusu.

 

Koja je to hiperukusna hrana?
Neodoljivost hiperukusne hrane posedica je grupiranja specifičnih ukusa: masnoće, šećera i soli. Kombinacije sastojaka (koje se inače ne bi pojavile same po sebi) nude ukusno iskustvo toliko primamljivo da se lako može pretvoriti u nezdravu naviku.

Kako biste izbegli hiperukusnu hranu, čuvajte se ovih kombinacija:
Masnoća i so: slanina, burgeri i pizza
Masnoća i šećer: torte i kolači
Ugljeni hidrati i so: pereci, čips i pomfrit

Što možete da učinite kako biste izbegli zdravstvene rizike prouzrokovane hiperukusnom hranom?
Budući da nam naš moderni način života ne dozvoljava odvajanje previše vremena za zdrave, ukusne obroke, što možemo učiniti kako bismo jeli manje hiperukusne hrane?
• Jedite umereno. Imajte na umu da vam je hrana prijatelj.
• Temeljite 80-90% vaše ishrane na celovitoj, hranjivoj ishrani koja godi vašem telu. A 10-20% ostavite za poslastice koje gode vašoj duši.
• Sami spremajte svoje obroke kako biste bolje razumeli šta jedete.
• Stvorite naviku proveravanja oznaka namirnica i budite svesni sastojaka i kalorija koje ćete uneti u svoj organizam.
• Budite svesni skupa sastojaka kao što su masnoća i so, masnoća i šećer, šećer i so – ključnih osobina hiperukusne hrane.
• Budite oprezni kod švedskih stolova! Želudac želi ono što oči vide pa je rizik od prejedanja veći što je veća ponuda hrane.

REFERENCE:
Yamamoto, T. (2018, October). Central mechanisms of taste: Cognition, emotion and taste-elicited behaviors. https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1882761608000549 

Spence, Charles. (2015, November 4). Just how much of what we taste derives from the sense of smell? https://flavourjournal.biomedcentral.com/articles/10.1186/s13411-015-0040-2