Zašto hrana utiče na naše raspoloženje i na koji način su povezani hrana koju konzumiramo i naša osećanja?
Hrana je jako moćna stvar i ima zaista veliki uticaj na naše raspoloženje. Ukoliko ne unosimo sve sastojke koji su potrebni našem telu, sigurno ćemo osetiti negativni uticaj na naše raspoloženje. Konzumiranje hrane s visokim GI nam može pružiti nalet energije, koji će nas na kraju ostaviti sa niskim nivoom šećera u krvi i osećajem bezvoljnosti. Nizak nivo vitamina iz grupe B je takođe povezan sa negativnim promenama raspoloženja.
Jedan od hormona koje povezujemo sa osećajem sreće je serotonin. Serotonin se proizvodi nakon konzumiranja hrane – takođe je povezan sa osećajem zaljubljenosti. Možete povećati nivo serotonina konzumiranjem banana, kivija i ananasa.
Koje su dobre masti (i one loše) i kakvu ulogu one igraju u našem raspoloženju?
Dobre masti su one koje su zaista potrebne našem tijelu da funkcioniše. Svakoj ćeliji u telu je potrebna masnoća kako bi funkcionisala. Kada pričamo o dobrim masnoćama, najčešće mislimo na masne kiseline (Omega 3 ili Omega 6) koje su dostupne u orasima, semenu lana ili ribi.
Loše masti, ili zasićene masnoće, se dobijaju iz prerađene hrane i ne mogu se pronaći u prirodi. Ova masnoće se skupljaju u kardiovaskularnom sistemu, gde mogu dovesti do začepljenja krvnih sudova, što može uzrokovati srčane i moždane udare, Takođe, one štetno deluju na ćelijske membrane i nervni sistem. Zato, sledeći put kad poželite da pojedete krofnu, setite se da zasićene masnoće neće završiti samo na vašim bokovima nego i u vašem mozgu!
"Sledeći put kad poželite da pojedete krofnu, setite se da zasićene masnoće neće završiti samo na vašim bokovima nego i u vašem mozgu!”
Emotivno prejedanje je najčešće povezano sa konzumiranjem masne i zaslađene hrane – zašto imamo želju da jedemo “lošu” hranu kada smo neraspoloženi umesto npr. spanaća?
Sam čin jedenja hrane pruža nam zadovoljstvo. Naš mozak je programiran da otpusti dopamine u nervni sistem kada jedemo određenu hranu, što nas čini srećnim.
Razlog zbog kojeg biramo masnu i slatku hranu je evolucione prirode. Primarna namena ovog mehanizma je da osigura opstanak ljudske rase u vremenima kada je vladala nestašica hrane. Povezivanjem osećaja zadovoljstva sa konzumiranjem visokokalorične hrane stvorio se mehanizam koji osigurava da u periodima gladovanja ne biramo niskokaloričnu hranu nego onu sa najvišim brojem kalorija.
Problem je što danas pronalazimo so, masnoću i šećer u hrani koja je praktično loša za nas.
Novi izraz koji je nastao “hangry” se odnosi na osobe koje osećaju ljutnju kada su gladne – da li se to stvarno dešava i zašto?
Osjećaj gladi je veoma jednostavan, to je signal kojim nam naše telo poručuje da mu je potrebna hrana. Gledano isključivo sa naučnog stajališta, ne postoji tako nešto kao što je “hangry” (izvednica od engleskih reči Hungry što znači gladan + Angry što znači ljut).
Mi smo stvorenja koja pate od navika i obično imamo fiksne obrasce ponašanja vezanih za to kada i kako jedemo. Naviknuti smo da osećamo zadovoljstvo u određenim periodima tokom dana i osećamo se izbačeno iz takta – ili “hangry” – kada ne pratimo standardne navike ishrane.
Zašto nas obrađena hrana čini umornim i tromim?
Obrađena hrana je bogata kalorijama u vidu zasićenih masnoća i šećera. Rafinisani šećer obično ima visok glikemijski indeks (GI). Hrana sa visokim GI može stimulisati nalet energije koji nas nakon kraćeg perioda euforije ostavlja sa niskim nivoom šećera u krvi. Zbog toga dolazi do osećaja tromosti.
Koja je zdrava – i srećna – alternativa obroku umesto obrađenih grickalica?
Odgovor su banane – one su vrhunska "srećna hrana". Balansirane su kompleksnim ugljenim hidratima i proteinima i sadrže različite vitamine i minerale.
Kako izgleda “srećna” dijeta?
Srećna dijeta je balanisrana proteinima, kompleksnim ugljenim hidratima, dobrim masnoćama i mikronutrijentima. Unos što veće količine sveže i neobrađene hrane, organskog voća i povrća je ključ dobrog raspoloženja.
