1. Kik boks na prvu loptu se smatra muškim sportom – šta ti misliš o tome – zašto to zapravo nije muški sport i šta bismo svi mogli da naučimo iz njega?
Kik boks je sport koji te oslobađa od negativne energije, razvija karakter i borbenost, kao i samopouzdanje. Smatram da je idealan za sve energične ljude, bilo rekreativno ili takmičarski. Predrasudu da je to muški sport ću oboriti činjenicom da su ženski mečevi dosta brži i dinamičniji, a razlog je to što žene slabije kontrolišu adrenalin i odmah ulaze u borbu. To je prilično atraktivno za publiku :)! Osim toga meni konstantno stiže ogroman broj poruka od znalaca ovog sporta da sam ostavila srce u ringu mnogo više puta nego neki muškarci… Šta više reći?
2. Kako se nosiš sa porazima? Koje su najvažnije lekcije koje si naučila u kik boksu?
Poraz je uvek najgora solucija pre samog meča, ali šta onda kada se ipak desi? Mnogo je tu treninga, odricanja, želja i planova koje je možda taj poraz izneverio. Međutim nije baš tako. Posle poraza sam brže u sali za trening, nego posle pobeda. Tada već imam analizu svih stvari koje sam pogrešila i plan za dalje, na koji način da postanem još bolja. Definitivno da bez poraza ne bih ni bila kompletan borac, i ako bih volela da nikada nisam izgubila. Takođe moram da dodam da nikada nisam posumnjala u sebe, da sam loša ako izgubim, već znam da mi fali iskustva u ringu i da je to uzrok mog izgubljenog meča. Vreme radi za mene i imam za cilj da radim revanš sa svim devojkama od kojih sam izgubila. To me dodatno motiviše. Eto ga još jedan razlog zašto je poraz ponekad dobar.
3. Da li si kao dete bila isto tako borbena kao sada?
Hehe, ja sam u stvari mala devojčica koja se dugo plašila da prođe parkom koji nije dovoljno osvetljen. Nekada samu sebe začudim kada uđem u ring, zato i mislim da sam za ovo rođena! Od malih nogu sam u sportu, uvek sam bila atleta, predana sam svom poslu i to je ono što mi je pomoglo da uspem. Iako sam bila brža od svih dečaka u kraju i mogu slobodno da kažem i spretnija, nikada nisam ulazila u konflikt. Prilično sam miroljubiva.
4. Šta još voliš da radiš kada nisi u ringu, šta čitaš, šta slušaš… šta te još ispunjava?
Osim toga što najviše volim da treniram, dva puta dnevno, konstantno, ali zaista… Možda je teško za poverovati ali obožavam svoje treninge, pre bih trenirala po ceo dan nego letovala na najegzotičnija mesta! Takođe volim da provodim vreme sa porodicom, pošto sam patrijarhalno vaspitana i mi stalno imamo neka porodična okupljanja. Smiruje me slušanje balada, uvek odslušam par pesama pre spavanja, čitam citate, životne, ljubavne, motivacione. Gledam mečeve, ponekad filmove i uživam u pisanju o svojim treninzima, osećanjima, mislima… Neki improvizovani dnevnik.
5. Da li imaš neke idole u profesionalnom smislu? Kome se diviš?
Nemam idola. Jako poštujem sve svetske borce kik boksere, boksere… Kao i sve sportiste i ljude koji imaju svoj cilj i trude se da ga ostvare! Volim borbene ljude, koji svet ostave boljim nego što su ga zatekli, time se vodim.
6. Ko ti pruža najveću podršku?
To je moja porodica. Sestra, zet i roditelji. Na njih uvek mogu da se oslonim. Takođe imam sreću da imam divnog trenera i tim koji je uvek uz mene. Zajedno provodimo dane pre borbi i oni me uvek smire. Tu je i par iskrenih prijatelja. To je uzak krug ljudi, jako kvalitetnih, pored kojih mi i ne treba ništa drugo.
7. Kako izgleda tvoj dan kada se spremaš za meč?
Ustajanje u 7:30h kašika meda i topla limunada, onda doručak i kafa. U 9h krećem na svoj prvi kondicioni trening. Do 12h završim trening, ručak mi je u 13h. Posle toga od 14h sam na opuštanju i terapijama, istezanju, kako bih smanjila mogućnost povrede na minimum. Kući sam opet u 17h kada imam svoj treći obrok, ako stignem odspavam malo i već u 18:30h krećem na sledeći trening kik boksa. Posle toga mi ostane vremena za večeru, da pogledam neku borbu i da zaspim kao beba od umora do sledećeg dana kada idem sve ispočetka.
8. Kako bi opisala svoj stil borbe?
Pravi sam fajter, jako agresivna i idem samo napred. Imam jak udarac i uvek idem na nokaut, ne štedim se ni malo. To čini moje borbe atraktivnim, zbog toga me publika voli – ponosim se time.
9. Postoji li nešto što te plaši?
Samo se u nekim trenucima uplašim da neću uspeti sve što sam zamislila, pošto sam zamislila prilično mnogo. Međutim brzo se oslobodim tih misli. Verujem u Boga i mislim da su neke stvari suđene i predodređene. Tako da često kada me uhvate takvi strahovi kažem sebi da Bog ima plan za mene i da ne treba da se plašim. Pomalo se plašim i samoće. Mislim da ne bih podnela da ostanem sama bez muža ili dece.
10. Kakav muškarac može da fascinira nekog poput tebe?
Kod muškarca mi je najbitnije da bude muškarac u pravom smislu te reči. Da na njega mogu da se oslonim, da bude samostalan, uspešan, da ima ciljeve i zdrave životne navike. A pre svega da bude dobar i iskren čovek i da ume da voli.
11. Kakvi su ti planovi vezano za karijeru?
Ostalo je još nedelju dana do mog narednog meča. Spremna sam za ulazak u ring i svakog trenutka zamišljam borbu. Posle toga ću napraviti kratku pauzu i vraćam se u salu da
nastavim da radim na sebi. Volela bih da učestvujem za najveće svetske organizacije: Glory, Enfusion, W5, Kunlun. Takođe volela bih da se oprobam i u boksu.
12. I za kraj još jedno pitanje - da li je borba umetnost? U čemu je njena lepota?
Borba jeste umetnost. Svaki meč je samo ilustracija prethodnog napornog rada, velike motivacije, ljubavi, vizije koju samo ti vidiš i posvećenosti celim duhom i telom. U tome i leži njena lepota.
