Genetika je za nas koji nismo u nauci prilično apstraktna – a kako praktično deluje na nas?
Iako se dugo smatralo da je gojaznost posledica isključivo povećanog kalorijskog unosa u odnosu na potrošnju, danas se zna da je gojaznost u osnovi genetski poremećaj na čiji nastanak utiče veliki broj gena, ali svaki sa malim procentom. Istraživanja su pokazala da npr. mutacije u određenim genima uzrokuju poremećaje u regionima mozga koji kontrolišu sitost i glad i dovode do povećane želje za unosom hrane naročito tzv. comfort food ili hrane utehe (slatkiši, Coca Cola, burgeri). S druge strane, mutacije u genima koji su uključeni u metabolizam ugljenih hidrata i lipida uzrokuju metaboličke poremećaj, pre svega na nivou jetre i masnog tkiva, što takođe povećava verovatnoću nastanka gojaznosti. Gojaznost može biti posledica i poremećaja u radu određenih žlezda (štitna, nadbubrežna žlezda) i hormonskog disbalansa. Puno je faktora rizika za nastanak gojaznosti, ali poslednjih godina istraživanja nedvosmisleno pokazuju da je ishrana jedan od vodećih, i to visokokalorična, industrijski procesuirna hrana. Takođe, pored ishrane kao bitan faktor spominje se i stres, koji kao sastavni deo savremenog načina života značajno doprinosi nastanku gojaznosti, naročito kod žena.
Šta misliš da svako od nas realno treba i može da poboljša u svojoj ishrani?
Najmanje što možemo učiniti je da počnemo da razmišljamo o onome šta unosimo u naš organizam. Voće i povrće su zamenili hamburgeri, slatkiši i zašećereni sokovi. Maminu kuhinju su zamenili fast food restorani. Jedemo hranu koja je ″obogaćena ″veštačkim šećerima, zasićenim mastima, pojačivačima ukusa, aditivima, hormonima i sl. Hrana je naše gorivo, ona treba da nam da energiju, vitamine, minerale, i pored količine bitan je i kvalitet iste. Energija koju dobijamo iz različitih nutrijenata nije ista. Niti je svaka kalorija ista. Ponoviću priču o banani i nuteli, znam da se mojim drugovima trkačima svidela, i da je uticala da neki počnu da razmišljaju na tu temu. Npr. 100 gr banana ima oko 90 kalorija, i to je energija koja se dobija sagorevanjem isključivo ugljenih hidrata, pre svega voćnog šećera fruktoze (100 g banane sadrži 24 g šećera, 1 g proteina i 0 g masti). S druge strane, 90 kalorija se nalazi u 20 gr nutele. Pored toga što nam daje energiju, 100 g banane nam obezbeđuje i vlakna, vitamine i minerale, kao i hidrataciju, dok 20 gr nutele donosi 90 "praznih" nutritivno neiskoristljivih kalorija. Mislite o tome.
Šta misliš o trendovima u načinu ishrane koji se menjaju gotovo kao i moda, da li je to u korak sa naukom ili je to ipak samo trend?
Početkom 20. veka stopa gojaznosti iznosila je manje od 5%, da bi 60-ih godina prošlog veka ona iznosila 30%, i sve do danas beleži stalni rast. Naši geni se za tako kratak period nisu mogli promeniti u tolikoj meri, odnosno nije došlo do povećanja genetske predispozicije za nastanak gojaznosti. Ono što se promenilo jeste način ishrane i stil života. Mitovi i zablude, kao i trendovi o tome šta je zdravo a šta nezdravo, dovele su do situacije u kojoj uspostavljene prehrambene preporuke dovele do epidemije gojaznosti i dijabetesa . 70-ih godina prošlog veka mast je proglašena kao najveći čovekov neprijatelj koji izaziva srčane bolesti, začepljenje krvnih sudova, čak i rak. Kao posledica toga, nastala je tzv low-fat revolucija, gde su životinjske masnoće zamenjene „zdravim" rafinisanim namernicama koje sadrže veliku količinu šećera, veštačkih zalađivača, skroba, biljnih ulja, margarina i transmasnoća, pšenice, glutena. Hrana je postala kaloričnija, a nutritivno siromašnija. U odgovoru na nove prehrambene i zdravstvene trendove industrijske, farmaceutske kuće i mediji profitiraju, a čovek sve više plaća svojim zdravljem. Pratite i slušajte svoje telo, ne trendove. Telo, a ne televizijska reklama, će vam samo najbolje reći šta je pravi izbor za vas kada je ishrana u pitanju.
Kako izgleda tvoj omiljeni doručak, možeš li da podeliš recept sa nama?
Jedan od mojih omiljenih doručaka je:
Sirovi čokoladni puding sa bobicama
Potrebno je:
- Šolja očišćenog sirovog suncokreta (potopiti par sati)
- Šolja biljnog mleka po izboru (badem, soja, kokos)
- 3-4 pune kašike kakaoa,
- 10-ak urmi,
- 2 kašike chia semenki
Sve izblendati i dekorisati jagodama/borovnicama/višnjama po želji.
Ukoliko želite proteinski energy puding, Oriflame proteinska mešavina se takođe odlično uklapa u ovu kombinaciju a ukus će ostati savršen. Prijatno!
