1. S obzirom na broj hobija koji kod tebe neprestano raste, zanimljivo je čuti šta si ti želela da budeš kada si bila mala?
Želela sam da budem dizajner haljina, da upišem dizajnersku, da znam da šijem. Želela sam da znam da fotkam i da poznajem grafički dizajn. Ali eto završila sam školu za nešto drugo, sasvim drugačije od svojih želja, mada opet nešto lepo i kreativno. I nekako sve sto sam želela da znam i naučim, nekako odradila sam to iako mi nije primarno ipak postoji u mom životu.
2. Koje iskustvo/knjiga/osoba ti je promenilo život, da li nečemu posebno možeš da zahvališ što si danas tako slobodna, samouverena, jaka … ?
Pa eto ja npr. sebe uopšte ne doživljavam jakom, a pogotovo ne samouverenom mada priznajem bolja sam nego što sam nekada bila. Mislim da su mi dosta pomogli moj suprug a i moja ćerka. Drugačije je kada imaš nekoga ko veruje u tebe i bodri te i kada imaš za koga da se boriš i ne predaješ. Verujem da su me njih dvoje mnogo promenili i ojačali u svakom pogledu.
3. Kako si počela da se baviš fotografijom… ?
Fotografija me je naučila svačemu. Kako da pričam sa ljudima, tu sam poželela da naučim da šijem i pravim kostime za fotkanja, naučila sam kako da koristim svakakve softvere i najvažnije same aparate. Volela sam ovaj period mog života negde od ranih dvadesetih do kasnih kada sam bila sama sa sobom i fotkala. Tu sam počela da cenim samu sebe i svoje društvo. Kako ono kažu, moraš prvo sebe voleti da bi te drugi voleli. Tu mislim da mi je fotografija (u tom ranom periodu takođe veoma nesigurna i lošeg kvaliteta) ipak pomogla. Svakako najvažniji momenat tog perioda fotografisanja pored super opreme koju i dalje imam je činjenica da sam preko fotografije upoznala svog supruga. To je bila zajednička tema koja nas je dovela jedno do drugog.
4. Zanimljivo je da, kako si sama pomenula, nisi umela da crtaš - kako je ta priča počela?
Stripići su obeležili jedan tužan period moga života i bili su savršen ventil, od osećanja ne pripadnosti, usamljenosti i nerazumevanja napravila sam sebi svoj simpatičan život sa svojim macama i kucama i sve to ružno terala sam na šalu. Da, nisam znala da crtam ali nisam odustajala ni u jednom trenutku… i što sam više crtala postajala sam sve bolja i veštija.
5. A onda si poželela da naučiš da šiješ… ?
Oduvek sam želela da šijem ali nekako uvek sam mislila da je to za daleko sposobnije od mene. Posle skoro deceniju još uvek učim svaki dan, mislim da je šivenje veoma specifično po tom pitanju. Svaki put kada pomisliš da je nešto savladano bum iskoči neki šraf ili pobegne neki konac, najednom. I onda učiš sve nanovo i bubaš. Šivenje mi je omiljena veština koju savladavam i kako stvari stoje dovoljno sam sposobna izgleda.
6. Da li u početku svakog tvog hobija imaš jasnu sliku cilja ili pustiš da te želja sama odvede …?
Pa volim da imam sto više veština jer volim da uvek imam plan B i da mislim da ako nešto propadne imaću na šta da se dočekam i izdržavam svoju porodicu. Ali mora da mi bude i zabavno.
7. Ko ti je najveća podrška u tvojim poduhvatima?
Dule, moj suprug. I iako zvuci kao najgori influenserski kliše, ljudi koji su me bodrili preko instagrama. Nema ih toliko puno, svima sam se zahvaljivala i zaista mi je mnogo značilo. Pored mnogih bila je i naša dizajnerka iz Niša Nevena Kragić koja mi je slala tako konstruktivne savete i pružila mi veru u sebe da zapravo mogu da se bavim ovim što želim – da dizajniram venčanice.
8. Pored svih ovih divnih stvari kojima se baviš, ne prestaješ da ideš u školu – tvoju školu u kojoj predaješ… koliko svoje kreativnosti deliš sa svojim učenicima – da li ih pored engleskog što se podrazumeva učiš i nekim svojim vrednostima?
Sa klincima uvek ima nešto kreativno ali nikada previše. Dobar čas je izdeljen na nekoliko celina gde je svaka celina posvećena jednoj jezičkoj veštini a kreativni deo uglavnom je kreiran tako da služi ili uvođenju ili obnavljanju nekih tih veština. Kreativnost je lepa ali kada je ozbiljno predavanje i učenje jezika u pitanju ona mora biti podređena samom času i savlađivanju veština potrebnih za napredovanje u učenju. Moja mama je otvorila školu još 95. godine i od tada smo mnogo naučili i ja, i moji učenici. Ja sam tu radila od 19. godine prvo kao pomoćnik sekretara, pa sekretar pa pomoćnik profesora pa profesor. Kod nas vlada porodična atmosfera ali svi smo mi u školi pre svega profesori - profesionalci.
9. Tvoja energija je predivna – imaš slobodu i spontanost deteta – kada po tvom mišljenju čovek počinje da stari?
Ja za sebe pričam da sam matorac od ranih 20-tih godina i da mi je energija nula. Zanimljivo je kad čuješ od drugih kako te doživljavaju. Smatram da nisam ni spontana već da stalno kontrolišem i računam kako i šta. Stalno pišem neke spiskove i imam neke planove koje ili štikliram ili precrtavam.
10. Od pre par godina dobila si još jednu ulogu – postala si mama. Uz sve obaveze koje majčinstvo donosi – kako je to uticalo na tvoju kreativnost?
Društvo, serije, filmovi i sve ostalo me je nekako navelo na to da kao sad si mama, to ke to, posao, dete, uozbilji se, ćuti. A eto moja Ana mene načisto probudila i promenila i učinila me milijardu puta odlučnijom, vrednijom, jačom, glasnijom, svemogućnijom i samostalnijom.
11. Kako bi svojoj deci objasnila šta je lepota?
Draga moja Ana, to kada se valjaš po pesku na lidu u Zemunu i smeješ se toliko glasno da te čuju ovi iz solitera preko reke, i praviš grudve u sred leta to je lepota i nemoj nikada to da zaboraviš, nikada, pogotovo ne kada postaneš tinejdžerka.
12. Ko je najviše uticao na tvoju percepciju lepote?
Eto. Moj suprug. Veoma sam samostalna žena i trudim se da budem sposobna i da mogu sve sama zaista ali ako me je neko naučio kako da volim sebe i cenim to je moj Dule. Ali eto iskreno pomoglo mi je dosta i shvatanje šminke i kako se ona koristi i kako to nije maska već način da se izražavaš i kako da opet budeš kreativan. Naučila sam da se šminkam tako da sam i dalje ja, i to je bilo veoma važno. Isticanje lepote koja je oduvek bila tu a ja je nisam primećivala.
13.Šta te najviše inspiriše?
Trenutno me užasno mnogo inspirišu slikarke sa početka 20 veka. Planiram, ako mi vreme, dete, posao, muž i svi ti sudovi dozvole, da napravim mini kolekciju venčanica inspirisanu bas tim ženama.
14. Šta bi sada volela da naučiš – ili šta bi sada najviše volela da ti se dogodi u životu?
Volela bih da izumem neku bakteriju ili serum koja rešava problem otpada na planeti i da se obogatim strašno mnogo ali tako da niko ne zna da sam puna para i onda bi mirne duše išla na zemunsku pijacu svaki dan ali ugradila bih eksterni lift u zgradi da imamo da ne moram da vučem cegere, kako ja tako i ostale 70+ komšinice iz zgrade. Možda bih celoj ulici ugradila po lift. Verovatno bih nam zagradila terasu kuhinji - potpuno je besmislena samo guramo neko đubre a i ne smem da zalivam cveće buni se komšinica ispod. Eto. To bih volela sledeće da uštedimo za sređivanje terase.
Katarinu Gaj Isakov kao profesorku možete upoznati u njenoj školi stranih jezika Happyland, a svakako ćete još više saznati o njoj na njenom blogu http://katarinagajblog.blogspot.com
