Otkrijte tajne nutricionizma sa Kristinom Robal

Na koji način vaše znanje genetičara i molekularnog biologa obogaćuje vašu stručnost u oblasti nutricionizma i dijetetike?

U priličnoj meri. Nutrigenomika je zapravo nauka budućnosti. Svi smo mi prema našem genetskom kodu jedinstveni, tj. unikatni, pa bi bilo dobro da imamo i što je više moguće personalizovanu tj. individualno prilagođenu ishranu. Osim toga, treba znati i da ishrana utiče donekle na to da li će se neki naši geni ispoljiti ili ne.

Na primer vitamin A, tj. retinol je jako bitan za prenos određenih signala u našem telu pa samim tim i za procese prenosa genetskih informacija. Sa druge strane, znanje molekularnog biologa- genetičara mi pomaže da realno znam dokle ishrana može pozitivno uticati na neke poremećaje a gde je neophodno da lekar uvede medikamentoznu terapiju. Pa tako na primer kod osobe koja ima povišen LDL holesterol- ishrana i trening imaju manju uticaj od genetike i lekovi se moraju konzumirati, dok npr. kod povišenih triglicerida, tj. masti u krvi, adekvatna ishrana, trening i gubitak suvišnih kilograma mogu dovesti do fenomenalnih rezultata.

Još jedan primer povezanosti genetike i ishrane je vremenski period tokom koga treba primenjivati suplementaciju gvožđem u slučaju sidiropenične anemije. Naime, dok nije otkriven hormon hepcidin i njegov način regulacije apsorpcije gvožđa, nismo znali da je neophodno da suplementacija traje barem 3 meseca da bi uspešno povećala nivo gvožđa i njegove apsorpcije na duže staze, jer je upravo 3 meseca minimum vremena potrebnom za regulaciju određenih gena i procesa adaptacije.

Koliko možemo uticati na genetske predispozicije ka određenim oboljenjima ishranom i načinom života realno?

Dosta možemo uticati ili bar odložiti pojavljivanje bolesti za koju smo predisponirani. Svetska Zdravstvena Organizacija i Unicef navode podatak da bi se 80-90% slučajeva kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa moglo preduprediti ili bar zaustaviti na početnom nivou ukoliko bi se ostavilo pušenje, izgubio višak kilograma, redovno vežbalo i zdravo hranilo. Sama naša telesna težina je do 80% uslovljena genetikom, a 20% nam ostaje za „manipulaciju“ ishranom i treningom. Pa ipak, srećemo ljude čiji su roditelji gojazni- a oni fit. Dakle, moguće je mnogo toga, kad imamo jaku motivaciju, pravu podršku i znanje.

Sa kojim zdravstvenim izazovima se ljudi našeg podneblja najčešće bore sudeći po vašoj praksi?

Klijenti koje viđam se nekako uglavnom svrstaju u dve kategorije: prva kategorija su gojazni i prekomerno uhranjeni klijenti koji žele da smršaju, a druga mladi fit ljudi koji treniraju ali primećuju da se hrane mnogo nezdravije otkad rade sedeće poslove nego kada su studirali i bili u roditeljskom domu- pa se trude da na vreme preduprede pogoršanje zdravlja i estetike. Kod ove prve kategorije koja se bori sa viškom telesnih masti, uglavnom analize krvi otkriju još poneki parametar na kom treba ishranom raditi.

Naš Institut za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ svake godine izdaje takozvani Statistički godišnjak gde se navode stope obolevanja i smrtnosti od raznih bolesti. Tu uvek prednjače kardiovaskularne bolesti- dakle problemi krvnih sudova i srca, i to potvrdjuju i analize krvi koje mi donose klijenti pred prvu konsultaciju tj. kreaciju individualnog jelovnika. Često je na našem podneblju povišen krvni pritisak, LDL holesterol i trigliceridi a smanjen „dobar“ HDL holesterol. Međutim, ima i slučajeva kada je LDL povišen a trigliceridi nisu visoki, HDL odličan i generalno iz nutritivnih upitnika zaključujem da ta osoba prilično zdravo jede i rekreira se. To je onda genetika.  Sasvim suprotno, kad vidim povišen LDL i trigliceride a smanjen HDL – dobar holesterol koji treba da bude visok- to mi onda govori da klijent konzumira previše životinjskih proizvoda (masno meso, suhomesnato, jaja, sirevi, kajmak, masni mlečni proizvodi) a ne jede dovoljno hladnoceđenjih biljnih ulja, morske ribe i orašastih plodova.

Uvela sam kao obaveznu analizu pre prve konsultacije, proveru statusa vitamina D. Nažalost, podaci su poražavajući- svaki drugi ako ne i svaki klijent je deficitaran za vitamin D- neko više, neko manje, ali svakako to može da utiče negativno na njihov imunitet, koštanu masu i na efikasnost mršavljenja.

Da li je Vaše znanje uticalo i na Vaš lični životni stil i kako, šta ste sve promenili?

Da, jako. I sama sam bila „klijent“ jednog nutricioniste koji je primetio da kao student nisam unosila dovoljno zdravih masti te sam sebi napravila disbalans hormona. Nijedan endokrinolog nije znao da reši misteriju šta se desilo sa mojim hormonima- jer me nijedan lekar nije ni pitao ništa o mojoj ishrani. Nutricionista je rešila moj problem za manje od 2 nedelje uvođenjem obavezne količine maslinovog ulja. To je bila prelomna tačka u mom životu, kada sam spoznala moć pravilne ishrane i odlučila da se nakon Molekularne biologije i genetike specijalizujem i usavršim u oblasti Ishrane i Dijetetike. A onda sam naravno, kroz studije dijetetike, drastično povećala unos povrća u odnosu na dane kad nisam znala njegovu važnost. Počela sam da primenjujem pravilo 4-5 manjih obroka i da razmišljam dosta o tome da li nešto jedem da se opustim i relaksiram, da nadoknadim neku emociju ili sam zaista fiziološki gladna? Međutim mislim da je najveći lični uspeh vezan za moje znanje iz nutricionizma bio taj što ćerku nisam prestala da dojim kada je otkriveno da su joj smetali proteini kravljeg mleka koje sam ja unosila i koji su se izlučivali u majčino mleko. Iz ljubavi prema njoj i svesna činjenice da ne postoji nijedna bolja hrana od maminog mleka za bebu, ja sam prestala da unosim sve mlečne proizvode i sva domaća jela i industrijske proizvode koji sadrže i kap mleka. Tada sam morala svojim znanjem tako da kombinujem namirnice da nadomestim sve ono što ne unosim mlekom, ne samo za sebe, nego i za svoju ćerku koja se hranila isključivo maminim mlekom. To je bilo jako zahtevno. I pored svog mog truda, pogoršale su se neke moje stare i prikrivene povrede zglobova koje pre trudnoće zbog dobre ishrane i treninga nisu bile vidljive. Ja sam se onda još jače posvetila „našoj ishrani“- obogatila jelovnik namirnicama koje nikad do tad nisam volela niti jela. Uspeh nam nije izostao- njeni ekcemi i dijareje su prestali a ja sam treningom i ishranom zaštitila svoje zglobove. Sada, nakon 8 meseci mog odricanja i kombinovanja namirnica- ona je prevazišla alergiju i zajedno jedemo kiselo mleko, jogurt i pavlaku (ona punomasnu, ja naravno- manje masnu :)).